1856

Ovo je članak o godini 1856.
1856 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1856
MDCCCLVI
Ab urbe condita 2609
Islamski 1272 – 1273
Iranski 1234 – 1235
Hebrejski 5616 – 5617
Bizantski 7364 – 7365
Koptski 1572 – 1573
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 1911 – 1912
 - Shaka Samvat 1778 – 1779
 - Kali Yuga 4957 – 4958
Kineski
 - Kontinualno 4492 – 4493
 - 60 godina Yang Vatra Zmaj
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11856
p    r    u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1856 (MDCCCLVI) bila je prijestupna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom odn. prijestupna godina koja počinje u nedjelju po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju kalendare).


Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

  • 5. 1. - Turski sultan dao koncesiju za gradnju Sueckog kanala.
  • 24. 1. - Bleeding Kansas: predsednik SAD Franklin Pierce proglasio pobunjeničkom slobodnjačku vladu u Kanzasu, formiranu po Ustavu iz Topeke.
  • 26. 1. - Rat u Puget Soundu, Bitka kod Seattlea: neke indijanske grupe napadaju Seattle, ali naseljenici se brane uz pomoć šalupe USS Decatur.
  • 29. 1. - Kraljica Viktorija ustanovila najviše britansko odlikovanje, Viktorijin krst, prvi dobitnici su učesnici Krimskog rata.
  • 1. 2. - Krimski rat: u Beču dogovorena mirovna konferencija, nakon što je Austrija zapretila da će ući u rat protiv Rusije.
  • 2. 2. - Inkorporiran Dallas, Texas.
  • 7. 2. - Britanci u Indiji anektirali Državu Oudh.
  • 18. 2. - Tanzimat: Visoka porta izdaje Reformski hatihumajun (→ en) kojim garantuje jednakost podanika bez obzira na veru.
    • Bosanski srpski seljaci će se tokom godine žaliti da su nasilja postala još jača nakon uvođenja reformi[1].
  • 25. 2. - U Parizu počela mirovna konferencija nakon Krimskog rata.
  • mart - Veliki trigonometrijski premer Indije objavljuje da je Peak XV, danas poznat kao Mount Everest, sa 29.002 stope (8.840 m) "najverovatnije najviši na svetu"; vrh K2 je dobio oznaku u istom premeru.
  • mart - William Henry Perkin pokušava proizvesti kinin, ali slučajno pronalazi movein (ili anilinski purpur), prvu sintetičku organohemijsku boju.
  • mart - Nepalsko-tibetanski rat okončan potpisivanjem ugovora - Tibetanci plaćaju simboličan danak, dozvoljena nepalska ispostava u Lhasi.
  • 20. 3. - Kostarikanska vojska razbila čete Williama Walkera koje su ušle u Kostariku.
Movein ( anilinski purpur)
  • 26. 3. (14. 3.) - Turski poslanik na Pariskom kongresu daje izjavu da Crnu Goru smatra svojim sastavnim delom, čemu se Rusija ne može usprotiviti[2].
  • 30. 3. - Potpisan Pariski ugovor, kojim je završen Krimski rat - zajedničke garancije velikih sila Srbiji i podunavskim kneževinama (Vlaška, Moldavija), umesto samog ruskog protektorata; slobodna plovidba Dunavom (Rusija je izgubila južnu Besarabiju i pristup reci); Osmanskom carstvu zagarantovana nezavisnost i integritet, postala je deo Evropskog koncerta.
    • Zabranjen prolazak stranih vojski kroz Srbiju bez prethodne saglasnosti garantnih sila, što najviše pogađa Tursku[3], koja je zadržala garnizone u nekim srpskim gradovima.
  • mart - maj - Kamenoresci u Australiji izborili osmočasovno radno vreme.

April/Travanj – Jun/Lipanj

  • 16. 4. - Pariska deklaracija o pomorskom pravu: zabranjeno državno gusarenje.
  • 22. 4. - Otvoren prvi železnički most preko Misisipija, između Rock Island, Illinois i Davenport, Iowa, ali stradao već 6. 5. kada je u njega udario parobrod (→ Government Bridge).
  • 27. 4. - Aleksandar Gorčakov postavljen za ministra inostranih dela Ruskog carstva (čak do 1882).
  • april ili maj - Tinejdžerka Nongqawuse prenosi Xhosama "poruku" da će se duhovi predaka vratiti i pomoći im da oteraju belce ako ubiju svu stoku i unište svu hranu - preko dve trećine naroda umire od gladi u narednih godinu dana.
Politička karta SAD - slobodne i robovlasničke države, belo je Kanzas
  • 14. 5. - U San Franciscu obnovljen San Francisco Committee of Vigilance - do avgusta oduzeli vlast od mašine Demokratske partije, linčovali dvojicu kriminalaca.
  • 21. 5. - Pohara Lawrencea: pro-robovlasnici u "Krvavom Kanzasu" opustošili grad Lawrence.
  • 22. 5. - Južnjački kongresmen Preston Brooks pretukao štapom do besvesti severnjačkog senatora Charlesa Sumnera u dvorani Senata.
  • 24/25. 5. - Masakr u Pottawatomieju: družina Johna Browna ubila petoricu naseljenika, pristalica robovlasništva.
  • 31. 5. - Knez Danilo protestuje zbog Turske izjave da Crnu Goru smatra svojom pokrajinom; preorijentiše spoljnu politiku na Francusku Napoleona III[2].

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

William Walker
  • 5. 7. (23.6. po j.k.) - Knez Aleksandar Karađorđević izdao proklamaciju o odredbama Pariskog ugovora koje se tiču Srbije (Savet zamera jer nije bio uključen).
  • 5. 7. - Alfred Escher osnovao Schweizerische Kreditanstalt u Zürichu, današnji Credit Suisse.
  • 12. 7. - William Walker se proglasio za predsednika Nikaragve, sprovodi amerikanizaciju u južnjačkoj varijanti, vratio je ropstvo u zemlju.
  • 14. 7. - General Leopoldo O'Donnell uzima vlast u Španiji, čime je okončan period bienio progresista - pokušava da nađe srednji put, ali smenjen je već u oktobru.
  • 17. 7. - Great Train Wreck of 1856: blizu Philadelphije se dogodila do tada najgora železnička nesreća, između 59 i 67 mrtvih.
  • jul? - Pohara Kuča u Crnoj Gori od strane knjaza Danila - ubijeno oko 200 lica, zapaljeno 13 sela.
  • 7. 8. - Bitka kod Tres Forcas u Maroku između pruskih mornara i marokanskih berbera.
  • 10. 8. - Uragan uništava barijersko ostrvo Last Island, Louisiana i ubija preko 200 ljudi.
Neanderthal 1
  • 13. 8. - Free-Stater-i zauzeli grad Franklin.
  • avgust - U dolini Neandertal blizu Düsseldorfa pronađen Neanderthal 1, prvi primerak neandertalca.
  • 18. 8. - Guano Islands Act: građani SAD mogu zauzimati ostrva sa guanom, koja time postaju posed SAD, ako ne pripadaju nekoj drugoj vladi.
  • 30. 8. - Bitka za Osawatomie: Border Ruffians uspeli isterati Johna Browna iz mesta Osawatomie i spaliti grad.
  • 2. 9. - U unutrašnjem sukobu ubijen komandant tajpinških armija Yang Xiuqing. Tianjingski incident (septembar-novembar) je unutrašnji sukob u Tajpinškom pokretu u kome gine nekoliko lidera.
  • 2/3. 9. - Neuchâtelska kriza: rojalisti u kantonu, ranijoj kneževini, Neuchâtel pokušali puč u korist pruskog kralja, ranijeg suverena kneževine.
  • 7. 9. (26. 8. po j.k.) - Krunisanje ruskog cara Aleksandra II.
  • 28. 9. (16. 9. po j.k.) - Knez Aleksandar postavio drugi put Aleksu Simića za predsednika vlade; takođe još dvojicu nesavetnika za ministre (Konstantin Nikolajević, njegov zet i Jovan Marinović) i kneginjinog strica Aleksandra Nenadovića za člana Saveta, ne pitajući isti za odobrenje (Savet kasnije nudi komisiju za razrešenje spornih pitanja).

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

Omanska imperija do 1856.
  • 1. 11. - Počeo putnički saobraćaj na pruzi Oravița - Baziaș pored Bele Crkve.
  • 1. 11. - Anglo-persijski rat: Velika Britanija objavila rat Persiji nakon što je ova zauzela Herat u Afganistanu.
  • 3. 11. - Parobrod Lyonnais potonuo nakon sudara sa barkom kod Nantucketa, stradalo 130 ljudi.
  • 4. 11. - Demokrata James Buchanan pobedio na predsedničkim izborima u SAD; protivkandidati bili pukovnik John C. Frémont (prvi republikanski kandidat) i bivši predsednik Millard Fillmore (nativisti i Vigovci).
  • 4. 11. - U Galați počinje Dunavska konferencija evropskih sila, osnovana Evropska dunavska komisija.
  • novembar - Nakon Tianjingskog incidenta, general i pesnik Shi Dakai postaje šef vlade Tajpinške države (do 1857).
  • 27. 11. - "Luksemburški puč": kralj Holandije i veliki vojvoda Luksemburga Willem III samovoljno izmenio ustav velikog vojvodstva.
  • 1. 12. - Zakon o okružnoj i opštinskoj policiji u Engleskoj i Velsu: obavezno osnivanje policijskih snaga gde to nije urađeno.
  • 2. 12. - Bitka kod Ndondakusuke je odlučujući okršaj između sinova zuluskog kralja Mpandea, pobeđuje Cetshwayo koji postaje de fakto vladar.
  • 2. 12. - Osnovana National Portrait Gallery u Londonu.
  • 9. 12. - Carica Elizabeta položila kamen temeljac Brodogradilišta Uljanik (prvi brod porinut 1858).
  • 9. 12. - Persijska luka Bušer se predala Britancima.
  • 13. 12. - Pruska prekinula diplomatske odnose sa Švajcarskom i naredila mobilizaciju povodom Neuchâtelske krize.
  • 14. 12. - Honduraske, salvadorske i gvatemalske trupe opkolile Walkerovo sedište Granadu - grad zapaljen a filibustiri se probili.
  • 28. 12. - Britanski i francuski brodovi zapalili Kanton, ubrzo zauzimaju grad.

Kroz godinu

Knez Mihailo Obrenović, fotografija oko 1856.
Krinoline su u modi
  • U Osijeku osnovana Prva osječka tvornica ognjila, danas Drava tvornica žigica, d. d.
  • Hadži Ali-beg Hasanpašić obnovio Travničku sahat-kulu u Gornjoj čaršiji nakon velikog požara.
  • Slavista Aleksandar Giljferding ruski konzul u Bosni.
  • Umrla izvesna Božana, poslednja hrišćanka među Gorancima.
  • Feldmaršal Radetzky ističe da je posed Bosne i Hercegovine potreban radi osiguranja zaleđa Dalmacije[4].
  • Počinje druga runda ustanka Luke Vukalovića u Hercegovini (do '59)[5].
  • Bogoslav Šulek upozorava Vuka Karadžića da narečje ne može biti merilo narodnosti, jer je kod dela štokavskih katolika korišćeno hrvatsko ime (→ Srbi svi i svuda)[6].
  • posle 1856 - U Sarajevu osnovano društvo za iskorenjivanje podrugljivih naziva kao "vlah", "ćafir" ali i "rišćanin" i njihovom zamenom sa "Srbin" (usmereno na seljake)[7].
  • Završena Palata Dolmabahče, nova rezidencija osmanskih sultana.
  • Osnovan Ruski konzulat u Skadru.
  • Kuga se pojavila u Kirenaici i Iraku.
  • Sukob između Crne Gore i Turske.
  • U Moskvi osnovan Pan-slovenski komitet.
  • Izdat prvi od 60 tomova "Biografskog leksikona Austrijskog carstva" (Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich, 1856-91).
  • Šime Ljubić izdao "Biografski rječnik slavnih osoba iz Dalmacije".
  • Proizvedena markica British Guiana 1c magenta, jedini sačuvani primerak je najskuplja markica na svetu.
  • Nauka i tehnika:
Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1856.

Januar/Siječanj – Jun/Lipanj

  • 11. 2. - Antun Bauer, teološki i filozofski pisac, zagrebački nadbiskup († 1937.)
  • 12. 2. - Eduard von Böhm-Ermolli, austrougarski maršal († 1941)

Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac

  • 10. 8. - William Willett, britanski promoter letnjeg vremena († 1915)
  • 15. 8. - Keir Hardie, britanski radnički vođa, poslanik, suosnivač Laburista († 1915)
  • 27. 8. - Ivan Franko, ukrajinski pesnik... († 1916)
  • 29. 8. - Mihailo Živković - Gvozdeni, srpski general († 1930)
  • 30. 8. - Émile Guépratte, francuski admiral († 1939)
  • 30. 8. - Carl Runge, matematičar († 1927)
  •  ? - Aleksandar Dobroklonski, rusko-srpski pravoslavni teolog. († 1937..)
Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1856.
  1. Istorija s. n. V-1, 467
  2. 2,0 2,1 Ćorović, Vladimir. Crna Gora kao svetovna država. rastko.rs
  3. Ćorović, Vladimir. Nacionalni i književni romantizam kod Srba. rastko.rs
  4. F. R. Bridge (1972). From Sadowa to Sarajevo: The Foreign Policy of Austria-Hungary, 1866-1914. Psychology Press. str. 71–. ISBN 978-0-415-27370-1. http://books.google.com/books?id=Oo3SgBOD9M0C&pg=PA71. 
  5. Istorija s. n. V-1, 477
  6. Istorija s. n. V-2, 362
  7. Istorija s. n. V-1, 487
Literatura
  • Istorija srpskog naroda, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
    • Peta knjiga prvi tom (V-1)
    • Peta knjiga drugi tom (V-2)

Other Languages

Copyright